Ja sam videla da je žena lenja, ali toliko lenja da joj sinovi sami nameštaju krevete, e to još nisam videla!

Kad se udala za Miodraga, Dara je dobila na brigu celo domaćinstvo. Svekrva se napravila bolesna i legla tri nedelje u postelju, tek da vidi kako će se mlada snaška snaći. Dara nije bila ni (pre)mlada, ni neobrazovana, ni glupa, već samo zaljubljena žena koja živi u takvo doba. Takvo gde je normalno da se praviš da ne vidiš neke stvari. Jer tako treba.

Dara nije bila prznica, pa je ćutke sve iznela na svojim plećima i na plećima svoje ljubavi. Jer tako treba.

Sa Miodragom se lepo slagala i nije htela to da kvari besmislenim pričama o tome kako je peckaju svekrvini komentari o neposoljenom jelu ili o neočišćenoj kuhinji. Pravila se da je ne boli. Jer tako treba.

Jednom ju je smušenu i u sebe srušenu koleginica upitala da li ima zaovu.

– Nemaš? Ah, pa onda je jasno! Tvoja svekrva nema žensku decu, zato je takva!

Kad je rodila mušku decu, samo je zažmurila i pomislila želju: da im ne bude nikad na teretu. Da uvek bude MAJKA. Da im celog života ne bude jednako potrebna, već samo jednako voljena – onako kako mala deca vole svoje majke. Ona će, zauzvrat, zarekla se, biti majka i njima i njihovim ženama. Jednog dana. Da ne bude svekrva.

Tako je nastavila da bude sveKRIVA.

Jer njena svekrva nikad ni za šta nije bila kriva. Ona samo voli svog sina i za njega želi najbolje. Ona samo obožava svoje unuke, pa neće valjda oni da pomažu majci u kući?! Muško dete pa da usisava?! Kakve su to novotarije?

– Ja sam videla da je žena lenja, ali toliko lenja da joj sinovi sami nameštaju krevete, e to još nisam videla! – prigovarala je uvek pred nekom komšinicom ili rođakom, i to tako odsečno da Dara nije mogla ništa da odgovori. Jer tako treba. Ako hoćeš da sačuvaš mir u kući.

Zarad tog „mira u kući“, Dara je zaboravila šta je mir u duši. Gutala je uvrede i knedle i jednostavno bila sve ono što treba i što se od nje očekuje. Ono što je ona očekivala za sebe i ono o čemu je maštala, znala je, neće moći da ostvari. Isto tako je znala – jednog dana kad ona bude bila na tom mestu – ona će drugačije.

I onda se stariji sin oženio. Tako se namestilo da se mlada uselila kod njih u kuću. Miodrag je bio za to da se lepo uredi sprat i da mladenci žive tu sa njima. Da žive zajedno, a da nisu zajedno. Samo, eto da su tu, u istoj kući. Dari se to i svidelo i nije svidelo. Sve je mislila da je bolje da se od njih, starih, odvoje. Al’ nije red da se to mladima na početku zajedničkog života kaže.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*